Примена теорија о учењу у пракси

Могу ли бихевиоризам, когнитивизам и конструктивизам један без другога?  Циљ и резултат или средство? Постоји ли конективизам?

Ако би се  у наставној пракси покушало са применом само једне теорије учења (што је, наравно, хипотетички захтев) резултат би био катастрофалан, баш као и кад би се покушало (опет хипотетички) да се елементи свих теорија учења примене одједном. Свака наставна материја, сваки појединачни чинилац чак, захтевају одговарајућу технику савладавања или овладавања која, опет, може бити у мањој или већој мери бихејвиористичка, когнитивистичка, односно конструктивистичка. (О конективизму касније.)

Не мора бити речи о високостручном знању, из атомске физике на пример, већ и најобичније спознаје појмова (глас, реч, реченица, рецимо) захтевају примену разних врста знања, боље речено дотадашњих сазнања, да би био получен резултат. То практично значи да је, по мом мишљењу, у наставној пракси примарнији циљ и резултат од средства, што ће рећи и теорије учења.

С обзиром на то да скоро две деценије радим са децом којој је потребна додатна помоћ и подршка, у пракси примењујем елементе свих  трију теорија. Бихевиористички (од лакшег ка тежем, од познатог ка непознатом…), когнитивистички (задаци различите тежине, односно различитих нивоа сложености, приближавање учениковим могућностима путем мултимедије – слике, звука…) и конструктивистички (интересантан и активан процес, смисленост, боље рећи очигледност,  излагања…) приступ скоро у подједнакој мери је  заступљен и у раду са децом са сметњама у развоју.

Иако сам пажљиво прочитао текст Душана Кљакића који интерпретира схватање Џорџа Сименса, нису ме баш уверили да се може говорити о конективистичкој теорији учења. Бар према досадашњим тумачењима појма теорија. Рекао бих да је пре реч о одређеној техници, него о теорији. Али, то и није предмет овога промишљања.

Advertisements

5 thoughts on “Примена теорија о учењу у пракси

  1. Колега, баш у Вашем духу. Свака част!
    Жива истина да и најједноставнијим стварима можемо приступити другачије, а све ради што већег успеха у раду са ученицима.

    Срдачан поздрав!

  2. Потпуно се слажем колега, није могуће применити само једна теорија. Примене само једне теорије заиста би било само чиста теорија, онако како су баш теоретичари описали, а они ретко кад су и практичари. Наш посао често захтева бити спреман на компромисе и сналажење у дату ситуацију, а со то и примена свих теорија, начина и метода.
    Ваш пример ,,Учимо и кад нисмо заједно“ је добар пример за то. Ту имате и награде и поступно учење и конективизма. За мене је одлично присетити се на Бранка Коцкца из мог детинства, а моја ћеркица је уживала у цртани филм. Хвала.

  3. Чаславе, слажем се са твојим промишљањем, што би рекли: свака ти је на месту. И мени је конструктивизам мало сумњив, па га нисам коментарисала.
    Требао си да објавиш промишљање на Махари, електронски портфолио је врло функционалан алат. Могли би да га применимо у школи као неку врсту педагошког профила где би постављали радове ученика и на тај начин пратили њихово напредовање.

  4. Појмови, имена и надимци које теорија и у природним а још више у друштвеним наукама даје при описивању појава у реалности нису сами по себи проблем. Напротив, понекад су чак (Норис) добродошли јер систематизују, помажу схватању, …
    Проблем настаје и то велики, кад се теорија ускописти па жели да мења постојећу стварност спрам себе. Не секирај се Чаки ( Норису?!), ради као што мислиш и осећаш, а ако неће у калуп, тим боље по тебе и ученике.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s