Татататира

Здраво.
Ево мене опет.
Татататира!
Не знате шта сам вам рекао? Па, тако каже Бранко Коцкица.
Како који Бранко? Ау, заборавио сам. Ви тада још нисте били рођени.
Један глумац је водио емисију о другарству, звала се „Коцка, коцка, коцкица“. У њој су учествовали малишани, а поздрав им је био  управо такав. Татататира! Тешко за изговор? Није. Вежбајте мало.
Зашто сам написао Коцкица великим почетним словом? Стварно, тај глумац се презива Милићевић. Али је емисија била толико омиљена код деце, а богами и код осраслих, да се често чуло: „Не тако. Јеси ли чуо шта каже Бранко Коцкица?“ И тако Бранку остане надимак Коцкица.
Надимци се, то знамо, по нашем правопису, као и имена и презимена, пишу великим почетним словом. На пример: Јован Јовановић Змај. Или само: Чика Јова Змај. А тек краљеви и цареви. Једног нашег цара су звали Душан Силни. У једној земљи је постојао Ричард Лављег Срца. Један се чак звао Јован без Земље. Баш смешно. Замислите да сам ја себе, у то време кад ви нисте били рођени, назвао Наставник без Плате. Сви би ми се смејали. Зато што нисам једини. А нисам ни краљ, ни цар.
Значи, упамтимо: имена, презимена и надимци се увек пишу великим почетним словом.
Сада, пошто сте били пажљиви и све ово научили – изненађење. Да, да. У свакој лекцији ће бити и изненађења.
Kакво изненађење?  Е, нећу све да вам кажем. Даље пробајте сами.  Сутра ми у школи испричајте шта сте нашли. Разговараћемо о томе.
Довиђења.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s